Духовне поук‪е‬

Не може се описати духовна радост и лепота сустрета са Оцем Тадејом. Свакога је дочекивао са љубављу, младе и старе, студенте ђаке, запослене, незпослене. Гости би били домаћински послужени и духовно окрепљени очевим речима. Витовница је на неки начин била манастир са посебним задатком, за пријем и духовно поучавање мирских људи, то јест оних који живе у свету; боље речено, за утеху и орхрабрење многих. Оцу Тадеју су долазиле на разговор и владике, свештеници, монаси и монахиње. Митрополит Амфилохије је можда најбоље разумео оца Тадеја. Посећивао је и слао своју духовну децу код старца Тадеја, што су чинили и владика Атанасије Јефтић, епископ Данило Крстић и многи други. Људи који су долазили из света осећали су се у манастиру као код куће, као да су дошли у неки свој род. Истовремено, дотицала их је и преображавала благодат манастирског живота. Оно што је отац носио у души, невидљиво се преносило на људе око њега. 

Језик којим је отац говорио био је једноставан и свима разумљив, па ипак толико јединствен. Речи и изрази које је употребљавао и садржај онога што је говорио сведочили су о његовој несумњивој духовној висини. Текст који је пред вама представља приређена излагања оца Тадеја, за која је Старац дао благослов за објављивање. По речима апостола Матеја: "бесплатно примисте, бесплатно дајте".