Роман без роман‪а‬

„Роман без романа”, први антироман у српској књижевности, како су га критичари крстили, подсетиће нас на Сервантесовог „Дон Кихота”: и овде један обожавалац витешких романа, надахнут омиљеном лектиром, креће у свет да тражи пустоловине. Чак јаше на кобили чије је име женска варијанта имена коња његовог шпанског „колеге” – Росинанта. Пошто му је у детињству један свештеник прорекао да ће му се у животу десити многа чуда, мајка му даје име Роман – јер чуда се у романима дешавају. Можда би тај дечак другачије прошао као младић да уз себе није имао двоје љубитеља витешких романа који су му омилели такву лектиру – мајку и свештеника који се касније бринуо о њему. Његови стараоци уверили су га и у његову изузетност, због чега он у шеснаестој напушта дом и креће у потеру за својом витешком судбином.