Beschreibung des Verlags

Muškarac koji ju je podučavao slikanju pisao je knjige. Nije joj smetalo što piše knjige, smetalo joj je što priča o knjigama. Svojim knjigama. I što previše priča. Odbijali su je muškarci koji kraj nje nisu znali šutjeti. Otac ju je odveo k tom slikaru i piscu jer je bio poznat i priznat, činilo mu se to dovoljnim jamstvom kako će glad njegove kćeri za bojama biti utažena. Ali muškarac koji ju je podučavao malo je pričao o bojama. Iva je svaki put sve neraspoloženija odlazila u njegov potkrovni atelje u starom dijelu grada. U stvari, odlazila je zbog stalka koji ju je čekao i s kojim je razgovarala kad bi njezin učitelj, pisac i slikar, konačno ušutio. Stalkom su tekle boje miješajući se kao što se slova miješaju u riječi, a onda iz tih malih pritoka nastaju rijeke rečenica. Najviše je voljela kobaltno plavu, a u jutrima bez sunca, crvena ju je izvlačila iz kreveta.

Don nije znao puno o bojama, ali je bio boja, ponekad jedna te ista nekoliko dana, ponekad svake večeri druga. Kad je Iva bila blizu, naran-častocrvena tekla mu je iz prstiju, a kad ga je napuštala vene su mu postajale plave i tintene, mogao je njihovom tamnom tekućinom ispisati roman. Ipak, nije pisao. Ruke je koristio za ulaženje u tuđa tijela, skalpelom je rezao meso ostavljajući iza sebe trag. – Igraš li se Boga, pitala ga je jednom Iva. – Misliš kako možeš bolje od njega? Nije se ljutio. Njezina su se pitanja odavno poznavala s njegovima. Čak su i odgovori bili isti. – Popravljam ljudske greške, a onda Bog iza mene popravlja moje, obično bi joj odgovorio.

GENRE
Belletristik und Literatur
ERSCHIENEN
2017
24. Juli
SPRACHE
HR
Kroatisch
UMFANG
43
Seiten
VERLAG
Zdenka Andrijic
GRÖSSE
248.9
 kB

Mehr Bücher von Zdenka Andrijic