Све‪т‬

"Тома: Због света, због света, због света... Разумеш ли, због света, све због света! Док свет није ушао у моју кућу, ми смо красно живели, сви смо се волели, сви смо се поштовали... Знаш и сам. Али кад свет наидје, а он поче да урадјује и наредјује, као да и није ово моја кућа, као и да није ово моја породица. Прво и прво, свет је променио мојој жени шешир; па онда свет ми је избацио из собе овај намештај и ову фотељу, она је све до сада била на тавану. Па је онда свет почео да ми мења слушкиње; отерао ми прво једну, а довео другу; после је отерао и ту другу. Па ми је онда свет довео у кућу неког учитеља музике, па га је онда тај исти свет истерао; па је онда свет детету од петнаест година - Јелкици - обукао дугу сукњу, па ју је после опет тај исти свет скинуо; па је, брате, тај исти свет и тебе отерао; па ми је тај исти свет кћер запросио, па свадбу покварио.

Сима: Господе боже, шта се учини...

Тома: Стано, дедер, Бога ти, донеси ми ону слику.

Стана: Коју слику?

Тома: Ону де, што записујем на њој нашу историју." ( Одломак)