Црвене магл‪е‬

Драгиша Васић, адвокат, приповедач, романсијер, есејиста и новинар, био је угледни професор књижевности и правник у Београду. Ипак, одбацио је права и посветио се једино књижевности. Био је добар писац и песник. У Први светски рат је отишао са чином резервног поручника војске краљевине Србије, да би се из рата вратио са чином мајора у резерви. Други светски рат провео је у штабу Драже Михаиловића као главни политички делегат ЈВуО. Партизани су га ухапсили 1945. године у Бања Луци. Постојале су индиције да су Васића спремали да буде сведок на суђењу Драже Михаиловића. Међутим, по наређењу Ђуре Пуцара Старог, Драгиша Васић је изведен на тајно суђење јуна 1945, по кратком поступку је осуђен на смрт као главни идеолог четничког покрета и истог месеца стрељан. Записници са суђења и пресуда нигде не постоје.


Поред романа Црвене магле, којим се замерио комунистичком покрету, написао је три збирке приповедака (Утуљена кандила 1922, Витло и друге приче 1924. и Пад са грађевине 1932). Бавио се писањем и историјских дела. Овековечио је бурни Мајски преврат и убиство последњег Обреновића у својој књизи „Деветсто трећа“(1920).