Mala crveno-crna knjiga

Ovo dakle, jeste neka vrsta političke umetnosti, angažovane poezije, ili, pre “polit-arta”, ali, kakav je to program? Recimo, “projekat” podizanja porodice sa svojom ženom: “Nisam ja slobodan ni od svoje maloletne dece / ni od njihove majke / Ona i ja imamo zajednički projekt / To su naša deca.” (Liberte, egalite, fraternite. Kako sam ja slobodan). S druge strane, to je i projekt sedenja u omiljenoj fotelji: “… mogu imati samo jedno omiljeno mesto…” (Imovina), dakle baš ovde, baš sada, neudvojen, prisutan. Zato nam svaka od ovih, naizgled jednostavnih poruka, otkriva ponešto suštinsko, ponešto o skrivenoj igri iza onoga što zovemo “stvarnost”: jedan specifičan projekat osvajanja slobode.