In a Sentimental Mood

Džez standard In a Sentimental Mood iz 1935 godine, najpoznatiji u interpretaciji Djuka Elingtona i Džona Koltrejna, uspostavlja čudnovati dijalog sa istoimenom pesmom Ivane Bodrožić, koju s pravom možemo nazvati budućim izvorom. Ovo skriveno inspirisanje delom nekog prethodnika, kao kontrapunktualni, tajnoviti odnos između prošlosti i budućnosti, najbolje se uočava u stihovima: Jazz se sakrio / bojažljivo šušnuo metlicama / pred krstovima i kristovima, / pred glasnim očevima i sinovima. Da li su Elington i Koltrejn, svirajući In a Sentimental Mood, anticipirali autorkine strahove i drhtanja zbog muškaraca kojih više nema i zbog muškaraca koji, ma koliko jedne volela a druge mrzela, nikako da nestanu iz njenog života? Pravimo se hrabri s Coltraineom u ušima, drhti pod plahtom lirski subjekt od krvi i mesa, šćućuren uz, još uvek, voljeno biće; pravi je čas za povratak u vreme kad čudovište sve proguta, i kada je nužno sve one agresivne i ratoborne muškarce, koji bez prestanka pljuju i psuju, nadglasati muzikom, ma koliko sentimentalnom. Jazz je tako krhak, ljubavi, ali ovoga puta, kaže pesnikinja ohrabrena D molom, bićemo spremni. Iako je In a Sentimental Mood Ivane Bodrožić jedna od onih knjiga koje stoje između života i smrti, bez zadrške svedočeći o umiranju, tuzi, oduzimanju i patnji, život je u njoj ipak najčešće ispevana reč.
Sršan V. Tešin