Svitanje u predvecerje

Ova pripovest pisana je u vidu ispovedanja jednog od malih, običnih, odbačenih, unesrećenih ljudi sa naših prostora koji tek na koncu života, koji mu je bio satrven istorijskim, ratnim i ideološkim sukobima, uviđa sopstvene zablude, greške i grehove, i koliko je usled toga i sam nanosio patnje, nepravde i zla drugima. Posredstvom ovog književnog junaka iz naroda autor o veri govori kao o načinu da se nađe smisao, cilj i svrha življenja u praštanju, razumevanju i dosezanju dobra a otklonu od zla.