Приповетк‪е‬

Симо Матавуљ је класик наше реалистичке прозе, заједно с Лазаревићем њен највећи уметник речи, "мајстор приповедач", како га је назвао Иво Андрић. Био је један од најобразованијих српских писаца свога доба, а непосредно је добро упознао како далматинско приморје, родни Шибеник, Задар, где је завршио учитељску школу, тако и унутрашњост Далмације, Загору, Боку Которску, Црну Гору, где је обављао разне дужности (професор гимназије, надзорник школа, васпитач кнежеве деце), и Србију. О њима је написао око стотину приповедака, чију главну тему чини живот далматинског човека, у којем се сукобљавају животна радост и дубока туга, суровост и питома човечност, религија и сујеверје, хумор и поезија, а све је приказано с одличним познавањем, дубоким осећањем и симпатијом. Највеће мајсторство у композицији и изразу Матавуљ је постигао у четири далматинске приповетке: Поварета, Пилипенда, Ошкопац и Била и Нашљедство