Priče

Priče. Za čitanje. I pričanje. Ane Gord su četiri priče koje, osim što su na srpskom, lako mogu da vam upropaste život. Zato svi vi koji ćete pročitati ove četiri (užasno kratke ali neverovatno značajne) priče, dobro pazite. Desi se neosetno, počnete da čitate za vreme ručka ili možda čak i pred spavanje, i pre nego što znate šta vas je strefilo i gde, priče su se već usadile kod vas u glavu i ispreturale sve naokolo. Ljubavne priče. A naopake. 

Najgore od svega je što se sve ovo dešava svidelo se to vama ili ne. Bestidna lepota pripovedanja mahaće vam svojim nagim udovima ispred lica, čineći da sve poznato izgleda nepoznato (i obratno). A onda će se sve četiri priče zajedno lagano namestiti kao mazne mačke negde u predelu stomaka i penjati se bez razloga do glave ili još gore, spustiti negde gde im baš i nije mesto, čisto da se nasmeju. Totalno opičene priče.

Ukusi se, naravno, razlikuju. Nekome će biti nesnosne i nejasne, a nekome će se zalepiti kao žvaka za kosu pa će tražiti načina da ih se otarase. Neko će ih naučiti napamet. Neko će ih razumeti. Neko ih je već iskusio. Bilo kako bilo, Ana voli svog čitaoca pa ga često vodi sa sobom da mu pokaže kako to sve izgleda, iz srca i duše i dublje, a to što ćete uneti neke nove stvari unutra nju naročito i golica i raduje. Jer u svakom slučaju, nešto ćete sigurno osetiti.

Zato uživajte u ovim pričama! I svakako ih ispričajte nakon čitanja.